Suočavanje s prošlošću u Bosni i Hercegovini ima ključnu važnost u procesu pomirenja, izgradnji društvenog poverenja i očuvanju mira. Ova zemlja je prošla kroz traumatično razdoblje tokom rata devedesetih godina, obeleženo etničkim sukobima, masovnim zločinima i gubicima na svim stranama. Stoga je suočavanje s prošlošću ključno kako bi se izbeglo ponavljanje istorijskih grešaka i kako bi se stvorili temelji za održivu budućnost. Prvi korak u suočavanju s prošlošću je priznavanje činjenica o ratnim zločinima i kršenjima ljudskih prava koja su se dogodila tokom rata. To uključuje suočavanje s teškim pitanjima, istraživanje ratnih zločina i osiguravanje odgovornosti za počinjene zločine. Ovo je ključno ne samo radi pravde, već i radi stvaranja osećaja jednakosti pred zakonom među različitim zajednicama u Bosni i Hercegovini. Suočavanje s prošlošću takođe uključuje proces pomirenja između različitih etničkih zajednica. To podrazumeva otvoreni dijalog, priznavanje patnji svih strana, kao
Mahatma Gandi je rekao da se društvo treba suditi po tome kako tretira svoje najranjivije pripadnike. Po tom sudu, društvo Bosne i Hercegovine kotira jako nisko, čak niže nego po nekim drugim parametrima. U društvu apsolutno baziranom na zaštiti prava konstitutivnih naroda vrlo je lako doći u situaciju da ostali postanu građani drugog reda uskraćeni za temeljna prava koja uživaju oni „prvi“. Kada pogledamo u kakvom stanju žive mnogi pripadnici konstitutivnih naroda za čije interese se tobože svakodnevno mukotrpno bore njihovi predstavnici jasno je kakvo je stanje kod onih kojima nedostaje adekvatna reprezentacija i zakonska zaštićenost. Onima čiji problemi ne dospijevaju na naslovne stranice i oko kojih se neće okupiti kritična masa voljna da se bori za promjene. Iako ni mnogim drugim manjinskim skupinama ne teku med i mlijeko u BiH, brojke potvrđuju da u bosanskohercegovačkom društvu, unutar oba entiteta, najtežu sudbinu imaju pripadnici romske zajednice - zajednice koju u inst